[ Generalna
]
14 Septembar, 2013 14:29
Kako podgrejati vodu u bazenu koristeći solarnu energiju!
[ Generalna
]
14 Septembar, 2013 14:26
Zanimljiv pogled na budućnost obnovljive energije!
[ Generalna
]
14 Septembar, 2013 14:23
Solarni šporet!
[ Generalna
]
14 Septembar, 2013 13:43
Ekspanzija zelene ekonomije u Kini!
Kineska vlada investiraće u narednih pet godina 313 milijardi dolara u zelenu ekonomiju i razvoj tehnologija sa niskim procentom ugljen-dioksida, rekao je jedan viši kineski ekonomski zvaničnik.
Zamenik ministra za Nacionalni razvoj i reforme Sije DŽenhua je rekao da je deo tog plana i smanjenje potrošnje energije za 16 odsto od godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), u poređenju sa 2010, prenosi danas list Čajna dejli.
Kina će osnovati više od 100 demonstracionih centara za racionalnu potrošnju energije i započeti pilot programe sa niskim procentom ugljen-dioksida u pet provincija i osam gradova, naveo je Sije.
Kina je poslednjih godina sprovela seriju mera koje su ohrabrivale razvoj tehnologije sa niskim nivoom ugljen-dioksida. Jedan od gradova u kojima je uspešno primenjena nova politika "nezagađenja" je i Tjanđin.
"Za podsticanje razvoja tehnologija sa niskim nivoom ugljen-dioksida, Tjanđin svake godine odvaja oko 30 miliona dolara, kako bi ohrabrio sve vrste projekata za štednju energije i smanjenje štetne emisije", rekao je partijski sekretar Tjanđina, He Lifeng.
[ Generalna
]
14 Septembar, 2013 13:38
SAD: ČAK ČETVRTINA GENERISANE ELEKTRIČNE ENERGIJE DOLAZI IZ OBNOVLJIVIH IZVORA !
Prema poslednjem izveštaju Energy Infrastructure Update američke Federal Energy Regulatory Commission's Office of Energy Projects, čak 24,93 odsto generisane električne energije u SAD dolazi iz obnovljivih izvora (biomasa, geotermalna energija, solarna energija, voda, vetar).
Ovo predstavlja značajno viši iznos u odnosu na ugalj (18,36 odsto), naftu (0,30 odsto) i nuklearnu energiju (0,00 odsto). Ipak, prirodni gas i dalje dominira sa 4.852 MW kapaciteta ili 56,41 odsto ukupne električne energije.
Među obnovljivim izvorima električne energije, najviše dolazi pretvaranjem solarne energije i dobijanjem 979 MW, zatim sledi energija vetra (959 MW), biomasa (116 MW), dok vodena energija donosi (76 MW) i geotermalna 14 MW.
Samo u junu 2013. godine, pokrenuto je šest novih solarnih projekata u Severnoj Karolini i jedan u Novom Meksiku ukupnog kapaciteta 15 MW, dok je pokrenut i jedan projekat hidroenergije snage 4 MW.
[ Energija vetra
]
14 Septembar, 2013 13:33
Korišćenje energije vetra u Danskoj
Tehnologija dobijanja električne energije iz vetra u Danskoj, razvija se još od početka 80-ih godina, kada je uočeno postojanje ogromnog tržišta za ovaj ekološki prihvatljiv način generisanja energije. Ova zemlja je poznata kao jedan od svetskih lidera kada je u pitanju korišćenje obnovljivih izvora energije, a posebno energije vetra. Električna energija dobijena iz vetra danas obezbeđuje oko 20% ukupne potrošnje energije u ovoj zemlji. Najnoviji podaci govore da su trenutno u Danskoj u funkciji 5052 vetro-turbine sa ukupnom instalisanom snagom od 3545 MW. Jedan deo ovih vetroparkova smešten je na kopnu, a drugi na moru. 
Poslednjih godina, došlo je do ekspanzije novog tržišta vetro generatora, malih snaga, namenjenih upotrebi u domaćinstvima. Na ovaj način fizička lica mogu da, u okviru svog poseda, proizvode električnu energiju za sopstvene potrebe, a eventualne viškove prodaju i na taj način ostvare profit. Tržište velikih vetrogeneratora je razvijeno u Danskoj, ali primećujemo rast prodaje manjih vetrenjača. Pre 25 godina, proizvodnja energije iz vetra je započeta sa manjim generatorima, a sada se ponovo vraćamo tome. Privatna lica kupuju vetrenjače kako bi dobila jeftiniju energiju. Cena električne energije u Danskoj je visoka zbog poreza, pa građani kupuju vetrenjače da bi uštedeli novac i dobili sopstvenu zelenu energiju. 
Iako su veliki vetro generatori isplativa investicija, oni su izuzetno skupi, pa su stoga uglavnom nedostupni običnim građanima, osim kroz kupovinu akcija vetro parka. Loša strana vetrenjača podignutih na kopnu je i to što obaraju cenu nekretnina u svojoj okolini, jer pri radu proizvode buku, pa su i investitori u izgradnju vetroparka u obavezi da kompenzuju ovaj gubitak lokalnom stanovništvu. To je još jedan razlog zašto su male vetro turbine popularne u individualnim domaćinstviima. Izjava: Mala vetrenjača košta oko 12.000 eura, a veći model od 6 kW je oko 40.000 eura. Ona je dovoljna da se velika kuća samostalno greje na struju. U razvijenim evropskim zemljama, proizvodnja električne energije pomoću vetra je unosan posao, pa se čak i obični građani, farmeri, često udružuju da bi investirali u sopstveni vetro park. Primer je udruženje sačinjeno od 450 farmera, koje je uložilo u 3 vetrenjače od po 1 MW, od kojih svaka košta oko 850.000 eura. Te tri vetrenjače godišnje proizvedu oko 6.900 MWh električne energija, što je dovoljno za oko 1.700 domaćinstava. 
Proizvodnja električne energije uz pomoć vetra je u konstantnom porastu na svetskom nivou. Mnoge zemlje će u skorijoj budućnosti moći i do petine svojih potreba da namire iz ovog izvora. U Srbiji je situacija potpuno drugačija. Do sada nije izgrađen ni jedan vetro park, iako postoje lokacije sa značajnim potencijalom vetra. Zakoni koji regulišu ovu oblast su donešeni, međutim birokratski problemi i nespremnost lokalnih samouprava za ovakve projekte čine da potencijalni investitori brzo odustaju. Ipak, nadamo se da će približavanje Evropskoj uniji i obaveza Srbije da ulaže u obnovljive izvore energije učiniti da se počne sa korišćenjem vetra za dobijanje energije. Takođe, uvođenje ekonomske cene struje bi moglo da učini investicije privatnih lica u male vetrenjače isplativim ulaganjem.
[ Energija vetra
]
14 Septembar, 2013 13:31
Energija vetra - osnove i tendencije
Vetar je horizontalno strujanje vazdušnih masa nastalo usled razlike temperature, odnosno prostorne razlike u vazdušnom pritisku. Vetar je posledica Sunčevog zračenja,tj. energija vetra je transformisani oblik sunčeve energije, a na njegove karakterisitke u velikoj meri utiču i geografski činioci.
Sva obnovljiva energija dolazi od sunca. Sunce prema Zemlji zrači 1015 kWh po kvadratnom metru. Oko 1 do 2 posto energije koja dolazi od sunca pretvara se u energiju vetra.
Postoje delovi Zemlje na kojima duvaju takozvani stalni (planetarni) vetrovi i na tim područjima je iskorištavanje energije vetra najisplativije. Dobre pozicije su obale oceana i pučina mora. Pučina se ističe kao najbolja pozicija zbog stalnosti vetrova, ali cene instalacije i transporta energije koče takvu eksploataciju. Kod pretvaranja kinetičke energije vetra u mehaničku energiju (okretanje osovine generatora) iskorištava se samo razlika brzine vetra na ulazu i na izlazu.
Kao dobre strane iskorišćavanja energije vetra ističu se visoka pouzdanost rada postrojenja, nema troškova za gorivo i nema zagađivanja okoline. Loše strane su visoki troškovi izgradnje i promenjivost brzine vetra (ne može se garantovati isporučivanje energije). Velike vetrenjače često se instaliraju u park vetrenjača i preko transformatora spajaju se na električnu mrežu.
Prema podacima Svetske asocijacije energije vetra-World Wind Energy Association (WWEA), u ovoj godini očekuje se rast tržišta energije vetra za dvostruku vrednost. Prema podacima za prvi kvartal ove godine(2009.), podaci su dostupni za 80% svetskog tržišta, zabeleženo je 5374 MW instaliranih novih kapaciteta, odnosno 23% povećanja u odnosu na prethodnu godinu.WWEA predviđa instalisanje ukupnih kapaciteta od 152 000 MW širom Sveta do kraja tekuće godine, što će značiti novi rekord od preko 30 000 MW instaliranih kapaciteta u toku jedne godine! Ovo predstavlja rast od 25% u odnosu na prethodnu godinu. Podaci su prikazani na dijagramima:
Stanje instalisanih kapaciteta u Evropi sa podacima sa kraja 2007. god., prikazano je na slici i ono iznosi preko 56 GW. Može se uočiti da najviše vetroelektrana (skoro 40%) ima u Nemačkoj, pa u Španiji (27%), a da u ovom pogledu prednjače još i Danska, Italija, Francuska, Velika Britanija, Portugalija, Holandija, Austrija i Grčka. Takođe, vidi se i da u zemljama zapadnog Balkana nema ni jednog instalisanog vetrogeneratora, ali i u nekim zemljama EU (na Kipru, Malti i u Sloveniji).
[ Solarna energija
]
14 Septembar, 2013 13:28
Solarni kolektori - vrste
Postoje različite vrste solarnih kolektora. Najjednostavnija forma kolektora je nezastakljen plastični apsorber. Kod njih se voda pumpa kroz crne plastične pokrivače i obično se koristi za grejanje bazena. Ovom metodom postiže se temperatura od 30ºC do 50ºC.
Veoma česti u upotrebi su kolektori sa ravnom pločom. Kod njih, solarni apsorber, koji konvertuje solarno zračenje u toplotnu energiju, je instaliran u izolovanoj staklenoj kutiji da bi se smanjili toplotni gubitci. Ravni kolektori uglavnom postižu temperaturu između 60ºC i 90ºC.
Vazdušni kolektori su specijalni tip kolektora sa ravnom pločom u kojima se vazduh zagreva i, za najveći deo, koristi direktno bez posrednog skladištenja za zagrevanje objekta. Zagrejani vazduh se takodje može koristiti za sušenje poljoprivrednih proizvoda. Pomoću izmenjivača toplote vazduh-voda, takođe se može grejati i voda, na primer za domaću upotrebu.
Više temperature i veći stepen efikasnosti može se postići upotrebom vakumskog cevnog kolektora zato što je toplotni gubitak dodatno smanjen preko jakog negativnog pritiska u staklenim cevima. Kolektor se sastoji od brojnih vakumskih staklenih cevi. Zahvaljujući pokretnom montiranju pojedinih cevi, ravan apsorber postavljen na staklenom prijemniku može biti optimalno pozicioniran ka suncu. Kao rezultat, vakumski cevni kolektori se mogu instalirati gotovo vodoravno na ravnim krovovima. Pojedine cevi formiraju samoodrživ sistem koji prenosi toplotnu energiju izmenjivačem toplote do centralnog uređaja za snabdevanje solarnog ciklusa.
Postoji niz instalacijskih, tehničkih i praktičnih prednosti solarnih kolektora za zagrevanje vode. Prvo, samim tim što koriste sunčevu svetlost pružaju jedinstven osećaj sigurnosti jer je to neiscrpan energent na raspolaganju svakom korisniku. Drugo, njihovi troškovi održavanja su beznačajni u odnosu na vek eksploatacije i samo se jednom plaćaju kod ugradnje sistema. Treće, energija sunca štedi druge energente koji se plaćaju, a investicija se vraća za dve do pet godina. Četvrto, nije potrebno da je objekat unapred projektovan za potrebe instalacije takvog sistema grejanja. Solarne kolektore je lako integrisati u bilo koji već postojeći sistem grejanja u bilo kom objektu. Prosečan sistem u domaćinstvu smanjuje emisiju CO2 za oko 350 kg godišnje.
Solarna energija više nije 'alternativna' energija, kako se kod nas do nedavno pogrešno smatralo. S obzirom na varijabilnu cenu klasičnih energenata (lož-ulje, plin i električna energija), od kojih nafta i plin nisu obnovlivi te čije cene imaju tendenciju trajnog rasta i - iskorišćenje ovog najefikasnijeg obnovljivog izvora energije, postaje apsolutni imperativ. Sunce nam svakoga sata pošalje toliko energije koliko celokupno stanovništvo Zemlje potroši u jednoj godini stoga je to investicija u trajno rešenje grejanja čiju cenu – koja je apsolutno besplatna - vam ne mogu promeniti nikakvi porezi niti globalna ekonomska i politička kriza.
[ Solarna energija
]
14 Septembar, 2013 13:15
Solarna energija - osnove primene
Solarna energija je energija sunčevog zračenja koju primećujemo u obliku svetla i toplote koju primamo od najvećeg izvora energije na Zemlji, Sunca. Sunčevo zračenje je odgovorno i za stalno obnavljanje energije vetra, morskih struja, talasa, vodenih tokova i termalnog gradijenta u okeanima. Već decenijama se solarna energija koristi za generisanje toplote u smislu zagrevanja vode, životnog prostora, a takođe i za hlađenje. Upotreba solarne energije ima višestruke prednosti. To je tih, čist i pouzdan izvor energije. Zbog rastuće cene fosilnih goriva kao i zbog ječanja svesti o potrebi očuvanja životne sredine sve više reste interes za korišćenje sunčeve energije.
U stambenim objektima postoje dva tipa solarno toplotnih energetskih sistema: oni koji se koriste isključivo za zagrevanje vode i oni koji uz to obezbeđuju i grejanje (takozvani kombi sistemi).
Solarno toplotni energetski sistemi za zagrevanje vode su dizajnirani tako da su u toplijoj polovini godine kompletno odgovorni za zagrevanje vode. U zimskim mesecima topla voda se obezbeđuje bojlerima koji rade na naftu, gas ili drvo, a sunčanih dana podržava ga solarno toplotni energetski sistem. To znači da se svake godine oko 60% zahtevane tople vode može ostvariti solarnim toplotnim energetskim sistemima.
Za primenu u kućnim uslovima neophodni su sledeći sastavni elementi:
- Kolektor
- Solarni rezervoar
- Bojler
- Solarna stanica
- Potrošač tople vode (npr. tuš)
- Kod solarnih kombi sistema kolektori imaju veću površinu i takođe pomažu u grejanju zgrada tokom jesenjih i prolećnih meseci. Tipično, solarna energija može da obezbedi 10 do 30% ukupne energetske potrebe zgrade, zavisno od toga koliko je dobro izolovana i koliki je zahtevani stepen zagrevanja. Postoje i specijalne solarne kuće koje dobijaju 50 do 100% ukupnog grejanja od solarne toplotne energije.
[ Generalna
]
14 Septembar, 2013 12:52
Osnove o obnovljivim izvorima energije
Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr.
Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija "gasova staklene bašte", smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.
Sam naziv obnovljivi , kao i trajni , potiče od činjenice da se energija troši u iznosu koji ne premašuje brzinu kojom se stvara u prirodi . Neki put se među obnovljive izvore energije svrstavaju i oni izvori za koje se tvrdi da su rezerve tolike da se mogu eksploatisati milionima godina . Ovo je u suprotnosti sa neobnovljivim izvorima kojima su rezerve procenjene na desetine ili stotine godina , dok je njihovo stvaranje trajalo desetinama miliona godina .Sva energija na Zemlji potiče primarno iz tri izvora :Sunčeva energija potiče od zračenja Sunca . Ono nastaje kao posledica termonuklearne reakcije unutar Sunca koje se ka Zemlji prenosi kao čitav spektar elektromagnetnog zračenja ;Raspad izotopa teških elemenata , nuklearna fisija ;Kretanje planeta - gravitaciona energija , koja se na Zemlji manifestuje kroz energiju plime i oseke .
Sunčeva energija je prisutna i indirektno , kroz više vidova energija :hidroenergija , pod kojom se obično podrazumeva samo energija vodotokova ( tj. energija reka ) pošto su energija glečera i energija morskih struja u ovom trenutku neisplative i tehnički zahtevne za korišćenje . Energija plime i oseke ne spada u ovaj oblik .eolska energija ili energija vetra potiče od kinetičke energije vazdušnih masa ;energija talasa , obično se navodi zasebno , jer originalno potiče od energije vetra ;toplotna energija hidrosfere , tj . toplota mora potiče od termalnog gradijenta u morima i okeanima ;energija biosfere ili biološka energija , energija nastala fotosintezom , tj . energija biomase , biogasa i uopšte biogoriva ) .
Smatra se da trenutno se negde oko 13% utroška primarne energije u svetu odnosi na obnovljive izvore energije, mada su tehnološki kapaciteti znatno veći.
Raspodela potrošnje u svetu (* sa greškom do 0.05%) izgleda ovako:
[ Generalna
]
14 Septembar, 2013 12:48
Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
